Singapur izbjegao recesiju i nadmašio očekivanja: Rast BDP-a 1,4% u drugom kvartalu
Na godišnjem nivou, ekonomija je zabilježila rast od 4,3%, ubrzavši sa 4,1% iz prvog kvartala i premašivši očekivanja. Prema anketi Reutersa među ekonomistima, očekivani rast iznosio je 3,5%, javlja CNBC.
Tehnička recesija se obično definiše kao dva uzastopna kvartala pada BDP-a.
Rast je predvođen industrijskim sektorom, koji je porastao 5,5% u odnosu na isti period prošle godine, u poređenju sa 4,4% iz prvog kvartala. Industrija čini oko 17% ukupne ekonomije Singapura.
Song Seng Wun, ekonomski savjetnik u CGS International, pripisuje preokret privremenoj obustavi recipročnih carina do 1. augusta, najavljenoj početkom aprila. Dok su kompanije u prvom kvartalu ubrzavale narudžbe kako bi izbjegle carine za “Dan oslobođenja”, Song za CNBC navodi da su možda dodatno požurile izvoz “za svaki slučaj, ako pauza ne bude produžena”.
Sličan stav iznio je i Shivaan Tandon, ekonomista tržišta u Capital Economics, istakavši da je Singapur profitirao od unaprijed plasiranog izvoza. Ipak, očekuje da će ovaj podsticaj oslabiti, uz pad izvoznog sektora usluga i nastavak izazova u industrijskoj proizvodnji.
Pored toga, ekonomija Singapura je profitirala i od smirivanja trgovinskih tenzija između SAD-a i Kine, pada kamatnih stopa i građevinskog buma, rekao je Chua Hak Bin iz Maybank Investment Banking Group, prenosi Investitor me.
Građevinski sektor je u drugom kvartalu porastao za 4,4%, preokrenuvši pad od 1,8% iz prvog kvartala.
Još ima neizvjesnosti
Uprkos rastu BDP-a, Ministarstvo trgovine i industrije Singapura upozorilo je da “i dalje postoji značajna neizvjesnost i rizici za globalnu ekonomiju u drugoj polovini 2025. godine, zbog nejasnoća oko trgovinske politike SAD-a”.
U aprilu je MTI smanjio prognozu rasta BDP-a za ovu godinu na 0% do 2%, u odnosu na prethodnu projekciju od 1% do 3%. Singapur je prošle godine ostvario ukupni rast od 4,4%.
Za razliku od drugih zemalja jugoistočne Azije koje su primile “carinska pisma”, Singapur još uvijek nije dobio takvo pismo od predsjednika SAD-a Donalda Trumpa.
Ipak, Singapur se i dalje suočava sa osnovnom carinom od 10% iz SAD-a, iako ima trgovinski deficit sa tom državom i potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini još od 2004.
Song iz CGS-a smatra da bi najnoviji rast BDP-a, uz druge pozitivne signale, mogao ukazivati na “potencijal za bolje rezultate od trenutne MTI prognoze od 0%-2%”. Ipak, upozorava da je trgovinsko okruženje i dalje veoma nestabilno i da Ministarstvo neće žuriti sa revizijom prognoze.
„Svako usporavanje globalne trgovine izazvano carinama ili drugim preprekama negativno će uticati na Singapur, ali je teško predvidjeti koliki će taj uticaj biti – može zavisiti od sektora, proizvoda ili pojedinačnih zemalja“, dodaje on.
Tandon iz Capital Economics predviđa usporavanje rasta u drugoj polovini godine.
„Uz očekivano slabljenje rasta i vrlo nisku inflaciju, čvrsto vjerujemo da postoji prostor za dodatno labavljenje monetarne politike centralne banke“, rekao je Tandon.
Chua iz Maybank-a je nešto optimističniji, prognozirajući rast od 2,4% za 2025, iznad MTI-jevih procjena.
„Očekujemo da će uslijediti korekcije naviše u zvaničnim i tržišnim prognozama“, kazao je, dodajući da banka očekuje „blago usporavanje“ trgovinskih aktivnosti u regionu, ali ne i pad.
Vlada Singapura je prošle sedmice najavila nove grantove kako bi pomogla kompanijama da se nose sa efektima globalnih trgovinskih tenzija.
Objava podataka o BDP-u dolazi uoči nove odluke monetarne politike Centralne banke Singapura, koja se očekuje krajem jula.
Na sastanku u maju, Monetarna uprava Singapura je već drugi put zaredom ublažila politiku, navodeći da postoje „rizici po ekonomski izgled Singapura zbog volatilnosti finansijskih tržišta i većeg od očekivanog pada potražnje iz inostranstva“.
MAS je takođe upozorio da bi naglo ili dugotrajno slabljenje globalne trgovine imalo značajan uticaj na sektore povezane s trgovinom, a time i na širu ekonomiju.
Ipak, inflacija u zemlji ide u prilog smanjenju kamata.
Opšta stopa inflacije u maju je pala na 0,8%, najniži nivo od februara 2021, dok je bazna inflacija (koja isključuje stanovanje i privatni prevoz) iznosila 0,6%, u odnosu na 0,7% u aprilu.
